субота, 6. фебруар 2010.

АМЕРИЧКО БУЂЕЊЕ

Био једном један сан. Амерички сан. И сањали га, што Американци, што остатак света.
У Америци су га најмање сањали Индијанци, чију су територију, будући да није била укњижена, приватизовали европски досељеници уз пропратни политички програм сажето изражен у слогану: „Најбољи Индијанац је мртав Индијанац“.
Тај, амерички, сан су у Америци такође јако мало сањали присилно довучени из Африке Црнци, које су европски досељеници, преименовани у Американце, претварали у робове. Нешто више су га, то јест амерички сан, Црнци илити Афроамериканци сањали, али углавном само сањали, после америчког грађанског рата, чији је званични циљ било укидање ропства.
Aмерички сaн су, што у Америци, што у остатку света, једни махом само сањали, а други, који чине мањину, и реализовали.
Шта је суштина тог сна? Живети добро? А то значи? Бити богат, а то постати што пре и са што мање улагања. На пример, неком б(е)рзанском или банкарском акцијом.
Ово последње је амерички буџет коштало хиљаду милијарди у узалудној нади да ће та инјекција заиста поправити стање, чијем су настанку допринели банкарски сањари о лакој, брзој екстра- екстра заради.
Ти сањари би мању штету направили да су улагали у тржиште дроге, него у тржиште некретнина. Пад цене дроге би погодио само дилере, а обрадовао само наркомане.Сањарска игра са некретнинама је погодила не само Америку, него и остатак света. А обрадовала није никог, па ни наркомане.