недеља, 31. јануар 2010.

КО ЋЕ КОГА ?

Чујем ономад, а ушима тешко да бих веров'о, да ми већ нису на свашта навикле, да је онај по свачему познати бачки кант(ри)аутор изјавио, како би сад Војводина могла да себи припоји Србију.
Ваљда као аутономну покрајину?
Мож' бит, шали се деран.
К'о кад је у Загребу изјавио, боље касти: извалио, да је српски искварена верзија хрватског. Хрвати се искидаше од смеха. К'о што то и иначе бива кад се чује нека извала (при)дворске луде. Тек, нису Хрвати сисали весла, па да не знају да чак ни хрватски није искварена верзија српског, а камоли обрнуто. Али шта ће, нег' да се смеједу, кад слушају (г)лупетање (при)дворске луде југоносталгичарско-антисамогсебе смера.
Право говорећи, то вам је она врста Срба, а није да их нема, који не умеју к'о сви нормални увлакачи, кад се већ увлаче, да се увлаче само у дебело, него острашћено запуцају и у слепо црево.

&

Али добро, људски је грешити. Осим што ништа мање људски није ни увидети своје грешење. Па га и признати. Бар себи.
За надати се да ће и поменути деран поступити људски и у том делу. У оном првом се добрано напоступао. Малчице и препревише за једну, ајмокасти, јавну личност.
Лично, није да га не разумем, па и то коју је персону заправо, што би рекли фројдисти, „подсвесно“ гађао оном (г)лупетаријом о српском. И хрватском. Али, то објашњење не бих да износим јавно. Тешко да би деловало другачије него неумесно, бар онолико колико и оно лингвистичко (г)лупетање.

&

А што се тиче припајања Србије Војводини, па, ево, лично и не бих имао против. Што шале ради, а и заозбиљски. Наравно, кад и бар велика већина такође не би имала против, то би се могло и догодити.
Што се мене тиче, ствари, као и увек, посматрам са становишта краја свих изама, дакле са становишта реализма.
Замислим ли Војводину као персону истог рода којег је и персона коју је деран „подсвесно“ гађао у ЗГ, дакле, као жену, а Србију као себе, дакле: персону обрнутог, али компатибилног рода, па шта да вам кажем?
Била она одозго, као што географски и јесте, или одоздо (посматрано с Јужног пола), припајање не изостаје. Само нек' нам је лепо, па когод кога, у ту сврху, насео.
И код кога год била она ствар, то јест чврстина која спаја.
Дабогме.

Нема коментара:

Постави коментар